Na susretu sa novinarima pod nazivom “Energetski doručak sa E-NERGIOM”, prvi čovek Europe Energy Matteo Ballarin, rekao je povodom investiranja te kompanije u EGP, da je među ključnim razlozima koji su ih opredelili za ulaganje, osim eksplozivnog razvoja E-NERGIE, strategija internacionalizacije poslovanja, koja se nameće na energetskom tržištu kao jedna od nužnih i nezaobilaznih opcija.

Upoređujući situaciju na ovdašnjem tržištu sa onom u Italiji, Ballarin je rekao da je 1999. godine, kada je krenula liberalizacija tržišta u Italiji ona bila veoma uspešna do trenutka kada se umešala država. Umesto da je konkurencija dovela do stabilizacije cena na razumnom nivou, država je poreskom politikom zapravo izazvala njihov porast. Političari, rekao je on, često više vole „glas više, nego evro više“, konstatujući da bi Srbija, koja je suštinski na počecima liberalizacije, morala da izbegne put koji se, prema iskustvima drugih zemalja, pokazao pogrešnim. Europe Energy se danas rukovodi logikom da nije samo dovoljno prodavati već i otkrivati potrebe klijenata, poslovna logika mora da bude usmerena na zadovoljstvo krajnjih korisnika i jedna od formula, kako je rekao Ballarin, „naše revolucije“ jeste formiranje jedinstvenog paketa ponude koji sadrži četiri krucijalna dobra današnjeg sveta: struju, gas, mobilnu telefoniju i internet. To je paket koji njihovi klijenti mogu dobiti pozivom na jedan broj telefona.

E-NERGIA je deset puta uvećala količinu struje isporučene krajnjim kupcima u Srbiji. „Tako je za ovu godinu ugovorena isporuka 500.000 MWh električne energije, što čini pet odsto (5%) potrošnje svih komercijalnih potrošača u Srbiji“, potvrdio je je Velimir Gavrilović, generalni direktor E-NERGIE. Inače, godišnja potrošnja svih komercijalnih kupaca je oko 9,5 miliona MWh, što čini trećinu ukupne godišnje potrošnje struje u Srbiji. Ostatak je „garantovana“ potrošnja, tj. konzum domaćinstava i mikro preduzeća. Oni struju kupuju po niskoj, subvencionisanoj ceni, osim ako svojom potrošnjom ne ulaze u tzv. crvenu zonu JP EPS-a u kojoj struju plaćaju izuzetno skupo.

Govoreći o liberalizaciji energetskog tržišta, Gavrilović je rekao da je ona donela pravo izbora kupcima, i to ne samo velikim potrošačima električne energije već i malim i srednjim preduzećima, čak i domaćinstvima. Do sredine ove godine, E-NERGIA će isporučivati struju na više od 4.000 tačaka u Srbiji, rekao je Gavrilović, napomenuvši, pritom, da je liberalizacija tekla sporije nego što se očekivalo i da, poređenja radi, grupacija kojoj E-NERGIA pripada, u Rumuniji isporučuje struju za 11.000 krajnjih potrošača, dok je u Italiji taj broj dostigao cifru od preko 60.000 klijenata. E-NERGIA snabdeva krajnje potrošače u Sloveniji, Hrvatskoj i u Makedoniji. Kao neizostavni dio svoje misije, ona vidi i dalje unapređenje ponude inovativnih proizvoda koji objedinjuju kvalitetnu uslugu, energetsko savetovanje i druge usluge iz oblasti poput osiguranja, uvođenja novih tehnologija itd.

Očekivanja su da će cena električne energije na berzama u najmanju ruku stagnirati na sadašnjem visokom nivou. Trend rasta cena će se nastaviti u srednjem roku, uz povremene cenovne padove. To je prema, rečima Gavrilovića, rezultat zadržavanja uloge CO2 sertifikata, kao najmlađeg faktora koji utiče na ubrzani rast cena struje, sprovođenja politike zamene konvencionalnih, jeftinijih izvora energije dosta skupljim održivim izvorima energije, kao i  nastavka političke nestabilnosti u naftom bogatim regionima, što za posledicu ima držanje cena nafte i gasa na visokom nivou. S druge strane, prognozirani, relativno skroman godišnji rast BDP, u regionu jugoistočne Evrope i u EU, dovešće i do blagog porasta tražnje za električnom energijom. Nova tražnja će sve više dolaziti i od novih oblika upotrebe struje, kao što je slučaj sa elektromobilima. Ovome treba dodati i neizvesne cene uglja, relativno slab uticaj eventualnih povoljnih hidroloških prilika i novih proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući takvom globalnom okviru, nije čudo da je cena struje, za isporuku tokom 2020. godine, na mađarskoj berzi koja je relevantna za naš region, dostigla nivo od 60 evra po MWh. Na ovu cenu se dodaju troškovi povezani sa strujom, troškovi balansiranja potrošnje kupaca, troškovi prenosa električne energije i marža snabdevača i dolazi se do minimalne tržišne cene od 62 evra po MWh.

Odgovarajući na pitanja novinara o dostignutom nivou liberalizacije tržišta struje i o cenovnoj politici JP EPS, Gavrilović je naglasio da Elektroprivreda Srbije na tržištu nastupa sa klasičnim damping cenama. U ovom trenutku JP EPS prodaje struju najvećim kupcima u Srbiji po ceni 52 evra po MWh, dok manjim komercijalnim kupcima nudi struju po nešto višim cenama, koje su ponovo daleko ispod tržišne cene. Gavrilović je konstatovao da to nije samo problem eliminisanja konkurencije, već i ozbiljnog gubitka koji EPS neizostavno mora da trpi. Suštinski EPS komercijalnim kupcima nudi snabdevanje strujom po cenama koje su u proseku oko 10% niže od tržišnih cena. Na godišnjem nivou ovo prouzrokuje gubitak, tj. izgubljenu dobit za državu koja je vlasnik EPS-a, od minimalno 60, a potencijalno i čitavih 90 miliona evra.

Po rečima Gavrilovića, sa ovakvim netržišnim cenama JP EPS subvencioniše komercijalne kupce u Srbiji, a najviše koristi imaju velike fabrike u stranom vlasništvu. Strani investitori, koji su već podržani poklonima iz državnog budžeta za svako novootvoreno radno mesto, dobijaju dodatnu, skrivenu subvenciju u vidu bagatelne struje. Poseban problem je skromna akumulacija kapitala u JP EPS i nedostatak sopstvenih sredstava za investicije u velike proizvodne kapacitete u Srbiji. Stare centrale, naročito one na ugalj, dolaze do kraja radnog veka. Moraće se isključivati zbog ekoloških standarda i zbog pritiska EU. Ako nema dovoljne akumulacije kapitala u JP EPS novac će morati da se obezbedi na drugoj strani, verovatno iz budžeta Srbije, koji se puni porezima.